/Niko nije došao uprkos dogovoru. ”Luda kuća”,
Beograd/
Toga se oktobarskog četvrtka
Četiri puta leto
Smenjivalo sa
Jeseni
I tri puta
Noć sa Danom.
I normalno je bilo očekivati
Da će se nešto dogoditi.
Bio je već veoma blizu
Početak od petka
Kada je odlučila
Da ustane
(nije zapalila cigaretu, nije se setila
ni da ih ponese).
Nije palila svetlo.
Samo je mekane
Svetlozelene
Od veštačke svile papuče
Zamenila
Poludubokim, ravnim,
Teget
Antilopskim cipelama.
I u njima
Najudobnijima
Jednostavo – otišla.
Ne poljubivši
Dve usnule mirišljave glavice.
Ne pogledavši na njegovu stranu.
U petak je
Zakoračila potpuno nova
Odlučna
I sama.
Disala je duboko.
U reku.
Uopšte ne mareći za
Subotu.
Gordana Vlajić
Gordana, sviđa mi se ova pesma i način na koji si atmosferu iz pesme učinila da se potpuno može osetiti dok se čita.
Potražići i ostale tvoje pesme na ovom blogu.
Odlicna atmosfera i dobra pesma.