Protreseš kosti u telu.
Presaviješ tabak neba pod ruku;
kafu, cigaru, da zavaraš muku,
proveriš pogled od juce
i da li si dobro zakopčao osmeh
Pravac u grad, gde se reči tuku
da proveriš kako se tvoja tuče
Šalju ti psovke i poljupce,
učtivo im pljuneš par ”hvala” na dar,
devojke ti pred noge pobacaju trepavice,
pomno slušaju kako ne pričaš ništa
Malo su kurve, malo su svetice
ni slane, ni slatke, al’ bezopasne makar
Promaja je tvoja tetovaža nesuvisla,
u svakoj kafani imaš svoj sto
Za ručak ceš pojesti ”Sanjare” i kiflu,
za uzvrat ostaviti zrnce smisla
i pustiti da se drugi pozivaju na to
Onda, zna se, u svom stilu
ka Limu te vuče nekakva sila
Ali na kratko. Dosta! Popraviš bore
i zaboraviš sebe uz partiju lore
Veoma strpljivo sačekaš noć,
taj poslednji obrok u danu
Beograd je tad mesec tužni
što ti se umiljava na dlanu
U jednom su ti društvu pesmu dužni,
u drugom te zovu čašom punom
Večeras će svi da ti u džepove stanu
i da se ponose tvojom krunom
Danilo Lučić
E Danilo, odličan ti je ovaj pokušaj!