Leto

Budim se
oteklih očiju
sa grčom
u ramenu
Trezvenjačka insomnija

Udahnem, duboko,
u pete
pustim krik da odere
grlo

Šta ima novo?
Okotila se kučka
pod prozorom
zeva pet
čkiljavih usta
pet
masnih od mleka

Gospoda sa petog preminula
a svejedno su
pustili sirenu
da izbegnu gužvu
– jutarnju

Na doručku sam se
posekao
jedan paradajz
na kolutove
sinoćno dvopek
ovčijeg sira
i bareno jaje na četvrtine

Danas ću čitati
Danila Harmsa
Propustiću pecanje

Dolazi mi devojka
sa kojom gledam filmove
dosadne
uglavnom francuske

tada bih radije gurnuo
oko
u ovaj ventilator
Pokloniću joj jedno čkiljavo kuče

Utrenirao sam se
da satima
pažljivo
gledam
kap
znoja
na ivici naočara
dok se premišlja
da li
da kapne

Zvoni telefon
Neko pita
– Jel pijemo večeras? –
Naravno,
bez toga nikad
ne bih zaspao

Pola dva je i
već se kupam
u znoju
ležeći
i zamišljajući sebe
kao glavnog
junaka
u ameriken kadru
kako se pitam
kada će
pasti
veče

Danilo Lučić