Pred pustom
musavom uličnom tezgom
zakićenom listovima koji dočekaše jesen
Stojim
posmatrajući te jadne, lopovske
sitnice:
stari sapun, ukraden ruž, razmrljano rumenilo
biserna ogrlica istrošenog sjaja
i videh među tricima
zagubljeni buket:
izgužvane latice, pogrbljene stabljike
i miris što na smrt miriše
Dok sam čekao Jelenu
U poslastičarnici ”Bombaj”
zuji limunada među praznim stolicama
samo Ciganka lenjo dovršava tufahiju
zatim propne usnu i cokće šupalj zub
pali duvan orošen znojem radnika
Moja je pojava diže s mesta,
od masnog, lepljivog stola
izgoni je na hladno, jesenje sunce
– Dobar dan, izvolite! –
Dajte mi onaj ubogi cvet,
i svu njegovu polumrtvu braću
celo kolo presahlih života
Dajte ih što su napola sveli
napola crni
Samo dajte…
– Pošto buket? –
S groba je ukraden
Danilo Lučić