Znaš,
dugo te nema.
A kad poželim
ponekad
samo zaronim
u ruke
u bore.
A znaš,
pojavile su se.
Jasne su.
Pogledam ih u ogledalo
ponekad
dok čekam.
Volim da vidim
svoj izraz lica
tad
on me otrezni.
Onda,
samo uzdahnem
malo jače
i … prodje.
A stvarno, gde si?
Suzana Janačković Živković
samo uzdahnem malo jače i … prođe.
Prelepo rečeno. I da nisam pročitao ime na kraju pesme znao bih da si ti ovo napisala.
Za mene su one tri tačke iza i (i… prođe) nešto što vredi više od hiljade reči, reči koje i onako to ne bi mogle opisati.
…..sto uzdisemo nesto u zadnje vreme, jel nam to generacijski 😉
vec sam komentarisala pesmu tamo, predivno, sa osecajima koji dodiruju dusu….
pozz