Doticani maštom
i žudnjom
možda se nikada neće
dotaći rukama.
Ruke su sa maštom
najpre
ukrstile mačeve,
zatim
prešle na revolvere,
a na koncu,
u okršaju sa žudnjom,
ostale bez oružja,
gole.
Mašta im okove stavila
i zabravila
sa trideset i devet brava.
Sad mogu samo da miruju
i slušaju damare
svojih nemira.
Ko im je kriv?!?
Ko ih je terao
da dižu ustanke
protiv moćnijih
neprijatelja?!?
Violeta Milićević
veljko pise najbolju poeziju koju sam ikada cuo…mnogo bi nam lakse bilo da imamo vise pesama koje on pise i dariva nama obicnim smrtnicima.Svaka mu cast.Zamolite ga da se kandiduje za pesnika meseca i zasttni znak nase kulture i umetnosti.
impresivno!!!
Lepo od tebe, Ivane, sto si te utiske podelio sa nama, ostalim obicnim smrtnicima :-).
Hvala, Maro.