Zaborav

Kada ti neko postane dalek,
i kad nemaš čemu da se nadaš,
nemoj misliti da tu je kraj,
i nemoj da padaš.
Otvori oči i osmotri.
Možda i nje sve tako tužno
kako se čini u tvojoj glavi.
Sigurno ćeš pronaći osmeh mali,
koji tiho u uglu sedi.
Razmisli.Vredno li je
brisati suze zbog misli sivih
što obavijaju um.
I da ti pogled bude dole,
sakriven u prašini.
Probudi se.Nije onaj osmeh
uzaludno u tami sedeo.
I pridruži mu se, ali polako,
shvatićeš da uopšte nije tužno tako.

Marijana Petrović