Ona kaže…
da su zgrade previsoke,
da leptiri umru od ljubavi
jer se zaljube u svoja krila.
Ona kaže…
da su igre na sreću nameštene,
da je Kiš bio jedan običan plagijator
i da se ona uopšte ne nervira oko toga.
Ona kaže…
da se niko bolje od nje
ne razume u preparate za kosu,
da voli knjige na starohebrejskom
i da čovek u životu doručkuje
otprilike dvadeset i pet hiljada puta.
Ona kaže…
da je videla lice boga
u očima nekog deteta u Bogoti,
da je skoro sigurna da voli ”Amarkord”
i da je kao mala htela da bude pilot.
Ona kaže…
ona uvek priča, dok prolazi leto u Beogradu
šarene priče se nižu i ja je slušam,
slušam nju, tako slušam sebe
i znam koliko je volim.
Danilo Lučić
Ja kažem, Danilo, da je ONA jako srećna kad je imao ko da joj napiše pesmu.
Pitam se samo zna li ONA to?
Ah, Suske moj, da li ona to zna…
Zna li ijedna? Zna li zaista sta to znaci? “Sve je to mutno u nama”, M. Krleža.