nije da nije
bilo je
će da pomisliš da ti se falim
jok zdravlja mi
znaš i sam
bilo je to
s jeseni nekako
godine lanjske
pantim
kao da je juče bilo
kad se ono brale šljive
madžarke
pošo ja
dobiđem njive
kad tamo
ONA
skinula bluzu
maramu s glave
a zacrvenela se
kao furuna
uoči zimske slave
pa čas mlati
čas bere šljive
a sise
čini mi se
pale do zemlje crne
taman dok dođo
poče kao tako
da vata tama
zdravo ti šta radiš
treba l ti pomoć prijo
jok veli
mogu i sama
i reč po reč
obrni
osvrni
ma oće bit
a ona
naposletku
ugnu ramenima
el rešio ja
pa kud puklo da puklo
i tako i bi
eto ti
da ne pomisliš
da ti se falim
Miloje Djurišić
Ma sta je bilo, nista ne shvatam?
Sta ste radili, pa hoces da se falis?
Kao pravi muskarac, Miloje NECE da se hvali. U stvari, on ne bi da ispadne kao da se hvali, ali isprica on sve sta je sa prijom bilo. Barem izmedju redova…
Inace, zbirka pesama “Tebi kao svoj svojemu” iz koje je, naravno, i ova pesma, dobila je jedne godine nagradu “Knjiga godine borskog autora”, koju dodeljuje Narodna biblioteka Bor.
Mislim da je to bila retka prilika kada je ziri bio potpuno saglasan i jednoglasan u svojoj odluci.
Miloje Đurišić je inače borski pesnik starije generacije, svakako jedan od najboljih i po talentu i po pesničkoj veštini.
Njegova (zasada) jedina pesnička zbirka “Tebi kao svoj svojemu”, nazvana upravo po ovoj pesmi,po mom skromnom mišljenju, jedna je od najboljih zbirki pesama napisanih ikada na području Timočke krajine.